VESTI FK Čukarički

Mnogo je ljudi koji su prethodnih decenija prošli kroz Čukarički, neki su se zadržali kraće, neki duže, ali se svi rado vraćaju na Banovo brdo. U poseti svom klubu bio je selektor futsal reprezentacije Srbije Dejan Majes, koji je trenerski posao učio upravo u Čukaričkom.

- Bio sam i igrač ovog kluba, Omladinsku školu sam prošao u Čukaričkom, sa 11 godina me je Slavko Macan doveo na Banovo brdo. Bilo je to srećno i lepo vreme. Iako je na primer sadašnji pomoćni teren bio obična kaljuga. Zimi je tu bio veliki, limeni lonac sa kesicama čaja, leti limunada... Prelepo smo se družili, u Čukaričkom su tada bili klinci iz kraja, sa Banovom brda i iz Žarkova, uglavnom – prisetio se Majes dečačkih dana, a potom je objasnio kako je vrlo mlad počeo da se bavi trenerskim poslom:

- Imao sam ponudu da odem u Italiju, u treću ligu, ali sam na žalost doživeo tešku povredu. Završio sam u međuvremenu vojsku, a potom su me braža Protić zvala da budem trener. Radio sam šest meseci u njihovoj privatnoj školi. Kad je Zdravko Radić preuzeo prvi tim Čukaričkog, u vreme kad je igran Intertoto Kup, pitao me je da dođem u klub, s obzirom da sam upisao i Višu trenersku školu tada. Bio je tu naravno i profesor Višnjić, sa njim sa krenuo, bio sam godinu dana u Školi fudbala.

Majes je potom radio u mlađom kategorijama Brđana.

- Sledeće godine sam već dobio selekciju momaka rođenih 1986. godine, koji su tada bili petlići. Bili su tu Vilotić, Okuka, Toljagić... Sarađivali smo tada sa Komgrapom, gde su igrači slati na pozajmice, između ostalih i Kolarov je bio na kaljenju u tom timu. Kasnije sam vodio Čukarički i u Omladinskoj ligi Srbije, čitave četiri godine. Iskreno, smatram da sam prerastao taj rang fudbala, očekivao sam da ću dobiti šansu, želja mi je bila da makar jednom vodim prvi tim Čukaričkog – kazao je Majes, koji je potom objasnio kako se „prebacio“ na mali fudbal:

- U tom momentu u klubu nismo našli zajednički jezik, bili su mi potrebni novi izazovi. Ljudi koji su pratili Čukarički bili su između ostalog i u malom fudbalu, u Intermecu. Zvali su me da pomognem klubu da izbori opstanak, i tako je krenulo. Ostavio sam klub u ligi, a ujedno me je privukao taj sport, brz je, atraktivan... Javila mi se ideja da „romb“ sa fudbala spustim na mali fudbal, što se kasnije pokazalo ispravnim. Posle dve godine sam prešao u Marbo, naš najtrofejniji klub. Tu smo takođe spustili „romb“, uz pokrivanje prostora, zonsku odbranu, sve to nam je donelo lepe trenutke...

Pamti Majes lepe godine u Marbu, ali isto tako i neka razočaranja.

- Posle sedam godina se klub ugasio, napravio sam pauzu, bio sam razočaran nekim dešavanjima oko terena. Smatram da sport mora da bude nešto što je čisto, verujem da je to nešto najčistije što postoji na ovom svetu. Napustio sam sport, posvetio sam se nekim drugim poslovima. Ali, posle dve godine sam dobio poziv iz Sremske Mitrovice, ljudi su ulagali, a nisu mogli da uđu u elitni rang. Otišao sam tamo, uspeli smo, sledeće godine smo na čudan način izgubili titulu, potom se klub ugasio. Opet sam napravio pauzu, opet sam rekao: „Nikad više neću da se bavim sportom u Srbji“.

Ipak, usledio je poziv iz Fudbalskog saveza Srbije, poziv koji se ne odbija.

- Dugogodišnji kapiten futsal reprezentacije Bojan Pavićević postao je u Savezu odgovoran za ovaj sport. Bilo je potrebno da se napravi i ženska futsal reprezentacija Srbije, zamolio me je da to uradim. Kad sam ušao u to, mnogo mi se svidelo. Shvatio sam da mnogo devojčica igra fudbal i počeli smo da radimo. Naravno, prvi turnir je bio katastrofa, ali mi je sve to dalo ogroman motiv. Radio sam tri godine u žesnkoj reprezentaciji, ponudili su mi potom „A“ tim. Glava mi je govorila „Nemoj, ostani tu“, mozak je govorio „Lepo ti je, napreduješ, nastavi“... Ipak, srce je bilo jače od svega, logično jer je to bio poziv nacionalnog tima.

U međuvremenu, Majes je postao selektor futsal reprezentacije Srbije.

- Bio je to period teškog rada, teških sedam meseci je iza mene. Ostaje žal za boljim rezultatima, verovao sam u to. Portugalija je na Svetskom prvenstvu postala prvak, a mi smo protiv njih nastupali bez naša tri najbolja igrača, ispali smo posle produžetaka. Kad smo se vratili u Srbiju, ljudi su nas hvalili, bio je to zaista lep osećaj, prija nam. Imali smo motiva da radimo, otišli smo potom na Evropsko prvenstvo, bio sam ubeđen da ćemo osvojiti medalju ako budemo na nivou sa Mondijala. Ipak, povrede i korona su bili jači od nas. Bio sam razočaran predstavom protiv Ukrajine, ali smo potom napravili lep završetak takmičenja, izbacili smo domaćina sa šampionata.

Majesa i selekciju koju predvodi očekuju veliki izazovi u narednom periodu.

- Kreću kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Ide smena generacija, čeka nas rad sa mladima, volim da radim sa njima. Mislim da je to za kriv upravo Čukarički. To što sam doživeo sa klincima tog kluba na Košutnjaku, to su neopisive stvari. Dolazio sam na Banovo brdo u pola devet, odlazio kasno uveče, živeo sam za to. Da je ovaj posao plaćen kao u inostranstvu, mnogi bi ostali da rade u Srbiji, a mogli bi mnogo da daju srpskom fudbalu. Mene je to takođe odvuklo, možda sam napravio i grešku, ko zna...

Majes se potom vratio na Čukarički, uz napomenu da u poslednje vreme sve više prati klub.

- Posebno sam se zainteresovao za klub pre dve godine, kad su igrane kvalifikacije za Ligu Evrope. Uvek su najzanimljiviji mečevi protiv Crvene zvezde i Partizana, drago mi je da je Čukarički počeo da „nanosi bol“ večitim rivalima, ne samo u Omladinskoj ligi i mlađim kategorijama. Osećam se ponosnim, bio sam deo tog kluba, puno mi je srce. Šteta je što ljudi iz ovog kraja to nisu prepoznali, Čukarički zaslužuje da ga prate čitave porodice, da uživaju na stadionu u fudbalskoj igri. U Srbiji niko ne prašta uspeh – kazao je Majes, pa je povukao paralelu sa futsalom:

- Eto, mi smo sa ovim brojem stanovnika zaista velesila u futsalu. Igrali smo šest evropskih i dva svetska prvenstva u nekom prethodnom periodu, nije to mala stvar, napravili smo ozbiljan rezulat. Tako se i Čukaričkom ne prašta uspeh i to mi smeta. Nikad na Banovom brdu nisu bile skupe karte, ulaz na istočnu tribinu je besplatan... Milina je bilo gledati mlade igrače u Evropi, pozitivno su me iznenadili, pokazali su da nemaju straha, videli ste na primer da je posle tih susreta Tedić potpisao ugovor sa Mančester sitijem. Treba priznavati veličinu protivnika, dok se ne izađe na teren.

Istakao je selektor futsal reprezentacije Srbije da u klubu ima dosta ljudi sa kojima je ranije sarađivao i da je vrlo srećan zbog te činjenice.

- Pratim i Omladinsku školu, ovde nema protekcije. Svakome treba pomoći da dođe na probu, pa ako zasluži neka ostane tu. Svima preporučujem Čukarički, znam da se nekad dobro radilo, siguran sam da je to sada na još većem nivou. Treneri su moderniji, uslovi su mnogo bolji, lično sam se uverio u to kad sam posetio klub. Ovo je zdravo okruženje, sa punim pravom to pričam. Ljdi koji su ovde zavole Čukarički i ostanu dugo u klubu. Ovo je klub koji ima dušu! Od velikog je značaja što ima trenera u mlađim kategorijama koji su nekad igrali u klubu. Ta ljubav ih drži ovde, siguram sam da rade dobar posao, osećaju pripadnost.

Na kraju, Majes je srpskom fudbalu poželeo više klubova kao što je Čukarički.

- Bila bi u tom slučaju liga daleko bolja, Crvena zvezda i Partizan treba da osete da neko može da ih pobeđuje. Hvatamo poslednje vozove za narednih nekoliko godina, može mnogo toga da se promeni na pozitivno. Teško je klubovima da krenu u sezonu, a znaju da ne mogu da se bore za prva dva mesta. Ljudi neće da ulažu u tom slučaju. Eto, u futsalu je čini mi se slabiji kvalitet nego ranije, a nikad nije bilo neizvesnije, pet klubova se razmišlja o tituli. Zabrinjavajuće je što ti klubovi ne rade koliko bi trebalo. Marbo i Ekonomac su radili dva puta dnevno, šest dana u nedelji, sedmi dan je igrana utakmica. Klubovi moraju da shvate da mora još malo da se uloži, da se po igraču pojača plata za 100-200 evra, da oni ne moraju da rade dodatni posao, već da se maksimalno posvete treninzima. Isto tako je u velikom fudbalu, kad neko drugi uzme titulu, Crvena zvezda i Partizan će shvatiti da je vrag odneo šalu i moraće da još bolje rade – slikovito je zaključio Dejan Majes.