VESTI FK Čukarički

Omladinska škola Čukaričkog jedna je od najboljih u Srbiji. Nedavno je trener prvog tima Simo Krunić pohvalio mlade igrače koji su već pod njegovom ingerencijom, uz opasku da „Čukarički ima najbolju decu u državi, sa najvećim potencijalom“.

A omladinci i kadeti se vredno pripremaju za početak nove sezone, u nedelju su se vratili sa priprema na Zlatiboru. Do početka šampionata ima još dovoljno vremena, trener omladinskog tima Veličko Kaplanović već je zadovoljan onim što su njegovi momci pokazali.

- Plan je bio da pripreme odradimo na Tari, ali zbog loših vremenskih uslova morali smo brzo da reagujemo, te smo se preselili na Zlatibor. Tamo smo imali terene sa veštačkom travom na raspolaganju, u tom trenutku to je bilo jedino rešenje. Uspeli smo da uradimo dosta dobrih stvari, deca su se odlično ponašala, vredno trenirala, odigrali smo i tri kontrolna meča.

Omladinci su slavili protiv vršnjaka Slodobe (5:0), Brodarca (3:0) i seniora IMT-a (1:0).

- Naravno da nam rezultat nije bio u prvom planu, ali deca Čukaričkog moraju kroz mlađe kategorije da se navikavaju da pobeđuju. Sve to kasnije donosi dobru podlogu za prvi tim. Protiv Slobode je bilo vrlo dobro, ali realno to je bio protivnik koji nije mogao da nam se odupre. Protiv Brodarca smo imali problema u prvih deset minuta, potom smo brzo preuzeli stvari u naše ruke, pobeda nije dolazila u pitanje. Za mene je veoma bitna bila treća utakmica, pobeđena je ekipa IMT-a, koja ima saradnju sa nama, dosta mladih igrača je tamo na pozajmici. Pokazali smo u tom meču da možemo da im pariramo, ali i da imamo prostora za nadogradnju – rekao je na startu razgovora Veličko Kaplanović.

Do početka Omladinske lige Čukarički će odigrati još dve prijateljske utakmice, najpre sa novobeogradskim Radničkim, potom protiv Internacionala.

- Prvenstvo će nam služiti da podignemo decu na viši nivo, osnovni cilj je da što više momaka bude u prvom timu Čukaričkog. Imamo naravno i rezultatske ambicije, ali ništa nije pod moranje. Svakako da ćemo biti u vrhu, kao i svake godine, uz Zvezdu, Partizan, Vojvodinu... Na kom mestu ćemo završiti i nije toliko bitno, ali uvek imamo najviše ciljeve.

Koliko je danas teško kroz mlađe kategorije napraviti igrača za prvi tim?

- Vrlo teško! Mnogo stvari mora da se poklopi da bi dete izašlo u prvi tim. Momci moraju kroz školovanje da shvate neke stvari, da kasnije pokažu da vrede, a realno fudbal u juniorskom i seniorkom uzrastu je nebo i zemlja. Naš je najvažniji zadatak da ih pripremimo za taj prelaz, da se snađu u svetu surovog profesionalizma. Jedina je sreća što mogu da rade ono što vole, da spoje lepo i korisno, a sve je teže i teže doći do toga. Čukarički je lep primer da je to ostvariljivo, ali moramo mnogo napora da uložimo da iz naše baze i škole izvučemo decu koja osećaju klub, navijači su kluba, a sve te stvari su potom veliki plus za klub – kazao je Kaplanović, koji je još dodao:

- I finansijski je sve to teško izvodljivo. Treba ulagati od malih nogu, još ako dete nije iz Beograda, potrebno je platiti stan, hranarinu, ugovore. Zbog toga ne smemo mnogo da grešimo u odabiru igrača. Sreća je da mi u Čukaričkom imamo predsednika koji sve obaveze ispunjava na vreme i ima viziju. Kad imate takvog čoveka, koji uz to ima i mogućnoti, zadovoljstvo je i čast da radimo ovde.

Ranija praksa da je u prvom timu uvek nekoliko momaka stasalih u omladinskoj školi Čukaričkog je nastavljena i ove sezone.

- Lepo je to za sve nas. Evo, Đorđević je dugo u klubu, prošao je u prvi tim, dobio i iskoristio šansu. To je dodatan motiv ovoj deci, koja su mlađa od Saleta, a ne bih da zaboravim Vidosavljevića, Tedića, Kamenovića, Šapića, Šarića, koji su tu u prvom timu. Sada sve zavisi od njih i njihovog rada i posvećenosti.

Kaplanović je poznat kao trener koji voli da se usavršava i radi na sebi. Ranije je bio gost Atletiko Madrida, a pred početak ove sezone boravio je u Čikagu, gde je pratio rad Veljka Paunovića.

- Koristim priliku da svakih šest meseci naučim nešto novo, prošle zime sam bio u Madridu, sada sam spojio lepo i korisno, boravio sam u Čikagu. Sa Veljkom Paunovićem sam proveo deset dana, pratio sam njihove treninge, video dosta toga zanimljivog. U Americi se sve svodi na biznis, a Veljkovi rezultati najviše govore o njemu, dečko je izuzetno povećen, prvi dolazi, a poslednji odlazi sa treninga. Tamo fudbal nije sport broj jedan, verovatno nikad ni neće biti, ali traži svoje mesto pod suncem. Sa druge strane, dosta se ulaže, uslovi za rad su izuzetni, dovode velike zvezde... Imao sam dosta toga da naučim i preko Bare – iskren je bio Kaplanović.