VESTI FK Čukarički

Čukarički je u uzbudljivom meču slavio protiv Spartaka. Bio je ovo šesti vezani trijumf belo-crnih na Banovom brdu protiv Subotičana, koji su na ovom terenu poslednji put slavili 2017. godine. Od tada, Brđani su redom pobeđivali ekipu Spartaka (4:1, 3:0, 3:1, 4:1, 5:1 i sada 2:1).

I ovoga puta ekipa Saše Ilića imala je mnogo kadrovskih problema, posebno na mestu štopera, pa je u vatru morao Bojan Kovačević. Momak rođen 2004. godine debitovao je za prvi tim Čukaričkog, koji je na taj način nastavio da forsira igrače iz svoje Omladinske škole.

- Sredinom prošle nedelje saznao sam da ću biti u kombinaciji za meč, prvi trening sa ekipom odradio sam u sredu. Ostvario sam još jedan san, da zaigram za prvi tim, sada ću pokušati da se ustalim i da ostanem „gore“ – kazao je Kovačević.

Prva nagrada za sjajnu partiju ovog momka protiv Subotičana i debi u prvom timu stigla je već u nedelju.

- Upravo su se pozvali naknadno u reprezentaciju do 18 godina, imam sat vremena da se pojavim u Hotelu „M“ – kazao je oko 11 časova Kovačević.

Na umor posle meča protiv Spartaka se nije žalio.

- Daleko od toga da sam umoran, imao sam snage za još. Stariji igrači su mi mnogo pomogli, uostalom navikao sam na to od njih, bio sam već na pripremama sa prvim timom, imamo sjajan odnos. Moje je da slušam njihove savete i da učim. Dobio sam priliku pomalo i sticajem okolnosti, ali je na meni da se sada što duže zadržim u prvom timu. Nije bilo lako, u prilog mi nije išlo i što je utakmica bila prilično otvorena, sa obe strane. Morao sam da držim koncentraciju sve vreme na visokom nivou. Mnogo su teže utakmice nego što je to slučaj u omladinskom fudbalu. Brzina igre je osnovna razlika, igrači se bolje pozicioniraju, daleko su iskuniji...

Ko vam je pravio najviše problema?

- Špicevi i nisu toliko, ali Šimura jeste. Ubacivao se Japanac iz drugog plana, zaista je bilo teško čuvati ga.

Dodatni problem za Brđane bila je povreda Marka Docića, koji je već u 15. minutu morao van igre.

- Samo sam pomislio u tom trenutku: „Da li je moguće“. Šta je, tu je, morali smo i bez kapitena da nastavimo dalje, a Dociću želim brz oporavak.

Pohvale je Kovačević dobijao sa svih strana, pa i iz Uprave kluba sa Banovog brda.

- Direktori Matijašević i Grkinić su bili zadovoljni, kazali su da je bilo dobro. Sreli smo se i na poluvremenu, pružili su mi podršku.

Kovačević i Saša Ilić se poznaju od ranije, dok je sadašnji šef struke bio selektor kadetske reprezentacije Srbije.

- I Sale mi je kazao da je zadovoljan, da je sve bilo dobro. Znamo se još iz reprezentacije, čini mi se da je još ozbiljniji sada kad je u prvom timu. Njegove treninge pamtim pre svega po „ševi“, i dalje je veliki majstor, bolji od svih na terenu – zaključio je Bojan Kovačević.